Srđan Srdić: Ljubavna pesma

Iz pogovora: „Virtuozne, duhovite monološke piruete naprosto pljušte na svakoj stranici, sačinjavajući veoma važan formativni činilac smisaone celine romana: ta vesela, razuzdana, često frivolno podsmešljiva, lepršava, leksički raskošna tekstura stoji u snažnom kontrastu prema turobnosti osnovne teme i ne samo što je čitaocu impresivna, zabavna i dopadljiva već takođe, što je barem podjednako važno, efikasno otklanja svaku eventualnu naznaku patetike, inače možda svojstvene ovako pesimističnom razumevanju prirode ljubavi i njenih mogućnosti.“ (Ivan Radosavljević)