Robert Krili: Muzika vode

Robert Krili bio je jedan od najuticajnijih i najplodnijih američkih pesnika dvadesetog veka i važan predstavnik pesničke škole Blek Mauntin (Black Mountain) koja je svojim eksperimentalnim delovanjem pedesetih i šezdesetih godina otvorila novo poglavlje američke pesničke tradicije i jezika, te odnosa forme i sadržaja. Krilijev izraz je autentičan i prepoznatljiv – sažet, asketski sveden, na momente sasvim čulan. Glavna poetska sredstva kojima se služio su eliptičnost, kondenzovanost, poigravanje sa sintaksom i gramatikom, kratak slobodan stih. Koristio je ironiju, mestimično i crni humor. Bio je majstor implicitnog, prećutnog, nedorečenog, tek nagoveštenog u jeziku, što predstavlja i veliki prevodilački izazov budući da je zadatak ne toliko preneti značenjski sloj već i svojevrsnu sugestivnost i eluzivnost koje otvaraju rukavce višeznačnostima. U njegovoj poeziji latentno i potencijalno odnosi prevagu nad jednoznačnim. Veliku pažnju posvećivao je kako zvučnosti i rasporedu reči unutar stiha, tako i grafičkom rasporedu. Kada su ga pitali da definiše „dobru“ pesmu, Robert Krili je rekao da je pesma „ono mesto na kojem smo konačno bezbedni“, kao i da „razumevanje nije nikakav preduslov“. Nije potrebno znati zašto. Boraviti na tom mestu je jedini preduslov. Ovaj svet bi bio turoban kada bismo pisali samo „dobre“ pesme. (Ivana Maksić)