Mihailo Lalić: Ratna sreća

Rat­na sre­ća, ob­ja­vlje­na 1973. go­di­ne pred­sta­vlja ba­zič­ni ro­man dru­ge La­li­će­ve te­tra­lo­gi­je. Ro­man je za­sno­van na dnev­nič­kim za­pi­si­ma i sje­ća­nji­ma glav­nog pro­ta­go­ni­ste, za­ni­mlji­vog star­ca Pe­ja Gru­jo­vi­ća. Ovo dje­lo pred­sta­vlja svo­je­vr­snu sin­te­zu isto­ri­je, an­tro­po­lo­gi­je, psi­ho­lo­gi­je, re­li­gi­je, lin­gvist­ke, kao i mno­gih dru­gih di­sci­pli­na. Rad­nja ro­ma­na je smje­šte­na u pe­ri­od kr­va­vog Dru­gog svjet­skog ra­ta i na­ci­stič­ke agre­si­je. Ra­ni­ji ro­ma­ni Mi­ha­i­la La­li­ća go­vo­re o sud­bi­na­ma na­ro­da i po­je­di­na­ca u smut­nim rat­nim vre­me­ni­ma, ali se ro­man Rat­na sre­ća raz­li­ku­je po to­me što sli­ka ne­po­sred­no sta­nje u ple­me­nu Br­za­ci uoči ne­po­sred­ne rat­ne opa­sno­sti. Pr­vi dio po­me­nu­tog ro­ma­na no­si sim­bo­li­čan na­ziv Ka­ko je po­čeo pra­znik pro­pa­da­nja. Va­žno je na­po­me­nu­ti da je i zna­ča­jan dio rad­nje u ovom dje­lu po­sve­ćen vre­me­nu Knja­že­vi­ne i Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re, pe­ri­o­du Pr­vog i Dru­gog bal­kan­skog ra­ta, Pr­vog svjet­skog ra­ta, kao i si­tu­a­ci­ji u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji. Aka­de­mik Mi­ha­i­lo La­lić pra­vi osvrt na sve ove zna­čaj­ne isto­rij­ske pe­ri­o­de ka­ko bi do­ča­rao ži­vot čo­vje­ka u nji­ma, si­tu­a­ci­ju, od­re­đe­ne ko­ri­je­ne, po­vo­de i po­slje­di­ce ko­je se pro­te­žu to­kom či­ta­vog 20. vi­je­ka. On to ra­di na iz­u­zet­no sup­ti­lan i umjet­nič­ki uz­vi­šen, nje­mu svoj­stven na­čin. Ro­man Rat­na sre­ća za ko­ji je La­lić na­gra­đen NIN-ovom na­gra­dom, sa­sto­ji se iz dva di­je­la. Oba bro­je po dva­de­set na­slo­va, ukup­no če­tr­de­set, ko­ji ima­ju iro­ni­čan pri­zvuk či­ja se spe­ci­fič­na iro­ni­ja sli­va u cje­lo­ku­pan i kraj­nje sim­bo­li­čan na­slov ro­ma­na Rat­na sre­ća.